Moj grad

Published новембар 3, 2012 by trendy_marina

Moj grad je Beograd,

    meni mio drag.

U njemu sam rođena

i u njega zaljubljena.

 

Moj grad je lep, 

kao jedan veliki cvet.

Poznaje ga ceo svet.

 

 

 

Beograd kao nacionalna prestonica dugo je davao ovakav primer. Sve dok je crveni bič nije bacio na noge i omogućio uspon jedne nove hibridne vrste građanina, onog koji sebe naziva svetskim. U narodu njihov svet je poznatiji pod imenom beogradski „krug dvojke“.

Termin „krug dvojke“ zvanično označava tramvajsku liniju oko centra Beograda ali ta ista linija predstavlja jednu nevidljivu granicu između Beograda kao nacionalne prestonice i nekropolisa-grada mrtvih. Građanski „krug dvojke“ ustoličen je u vreme komunizma, pod okriljem parole jednakosti, bratstva i jedinstva, sakrivenog u elitizmu svojih domova i salona činio je uvek sastavni deo vlasti. Tokom 90-tih dobija svoj politički oblik u okviru stranke JUL dok posle oktobarske revolucije otvoreno stupa na vlast. Zastupajući interese svih od Tirane do Vašingtona suprostavljajući se svojoj zemlji radi sopstvene koristi kako novčane tako i statusne. Samoizolacijom od svog nacionalnog identiteta okrenuli su se imperijalističkom modulu identifikacije, ne shvatajući da iako sebe smatraju delom centra oni su i dalje za njih provincija koja sama sebe vodi u propast.

„Krug dvojke“ svoje dejstvo najbolje pokazuje kroz institucije obrazovanja i medija. Kroz obrazovanje nastoji da se obriše i prepravi istorija kao glavna spona sa onim nacionalnim, dok kroz medije se vrši sistemska integracija njihovih „svetskih“ vrednosti unutar naroda radi uspostavljanja kontrole. Njihovo delovanje možemo videti u jednom skorašnjem primeru neprikazivanja filma „Valdhajm-skriveno zlo“ o logoru u Jasenovcu na nacionalnoj televiziji gde vidimo nastojanje da se taj deo istorije zaboravi, dok se istovremeno reklamira film „Kad svane dan“ o logoru na sajmištu o izmišljenim Srbima nacistima i njihovim zločinima nad Jevrejima, inače taj isti film je ovogodišnji kanditat za Oskara u kategoriji stranog filma. Ovo je samo jedan u nizu primera gde se nacionalizam poistovećuje sa fašizom u korist humanosti gde je ustvari glavni cilj potpuna dehumanizacija čoveka i njegovo svođenje na puku provinciju.

U Srbiji danas sela stoje prazna dok stanovništvo beži u gradove gde su etiketirani kao potrošna roba koje polako ima sve manje. Ovako izgubljeni u potrazi za rešenjem gledamo putem nacionalne prestonice kao svetionika u tami ali ona nam sve više liči na vulkan koji bljuje vrelu lavu kako po sebi tako i po nama. Državne institucije u okviru Beograda moraju biti popunjene nacionalno svesnom inteligencijom koja je danas bačena na margine društva dok hibridno građanska mora da se vrati na samu marginu gde i pripada.

Jedino tako Beograd može da obnovi vezu sa nacijom i vrati poverenje naroda kao njihova prestonica. Ta veza i poverenje se mora negovati da bi se u najtežim trenucima mogla ispoljiti kao pre skoro 100 godina kada je major Dragutin Gavrilović sa svojim vojnicima branio Beograd. Njegove reči izrečene 24. septembra 1915. glasile su : “ Junaci! Tačno u tri časa neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine. Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!“

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: